Doživljaji sa puta kroz otadžbinu - Sofija Koča (1925)

Sofija Koča rođena je u Osijeku 1861. godine u srpskoj porodici. Udala se za poreskog činovnika Aleksandra Koču i sa suprugom i decom živela je u Osijeku, Karlovcu, Irigu i Vinkovcima. Suprug je napušta 1906. godina, a ona nastavlja da se sama stara o sedmoro dece. Umire u Zemunu 1942. godine. Osim što je pisala prozu koju je objavljivala u sopstvenim izdanjima, Sofija Koča bila je i privatna učiteljica nemačkog jezika i nadzirateljka bolesnika. Posebno se ističe njen misionarski rad: sakupljala je priloge za izgradnju pravoslavne crkve u Rojču (Slovenija).

Svetli karakteri (1900) Iz vladavine Obrenovića i Ivan danjski atentat (1910) Moć majčine molitve. Namenjeno materama hristijankama svete pravoslavne vere. U slavu Presvetoj Bogorodici. (1921) Doživljaji sa puta kroz otadžbinu (1925) Priče iz savremenog života (1931) Božija pravda (1933) Molitvenik za sve hristijane, na koje će se izliti blagodat i pomoć božije milosti, ako ga čitaju (1938)

Imala sam nesretan brak punih 28 godina, pa ipak nikada nisam pomišljala da svoga muža ostavim. Kada sam sahranila najstariju kćer od 24 godine, a kratko za tim mlađa kći se zaljubila u nezgodnu osobu i proti moje volje stupila u brak, nije se moja nesreća na tome zaustavila. Tri meseca iza njene udaje, ostavio me verolomni muž u dugu, u sirotinji, u sramoti i brizi sa 5 neopskrbljene dece. Da nesreća bude još veća, imala sam nešto duga na kući, izbaciše me sa mojom decom na ulicu. Osim toga činiše mi silne nepravde i uvrede, a neverovatna poniženja. No ja sam sve junački izdržala i molila se vredno Bogu. A zašto sam sve junački podnosila? Zato što sam neizmerno svoju decu volela