Anđeo istorije i dnevni poslovi, eseji i kritike - Miodrag Perišić

Ovo su eseji o književnosti i ljudima kojih više nema i, zapravo su neka vrsta zbornika za sve bitno u ovdašnjoj književnosti druge polovine 20. veka.  Jedinstven je Miodrag Perišić (1948-2003) u savremenoj srpskoj kritici i po tome što je, u težnji da pronikne i predstavi duh vremena, o golemom broju tema iz srodnih ili bliskih oblasti pisao podjednako kompetentno. Preko stotinu njegovih eseja, kritika i članaka, pisanih tokom završnih decenija XX veka, priređivači ove knjige su nastojali da grupišu u pet koliko-toliko koherentnih blokova.  Miodrag Perišić je znao da se istorija uči koliko od Dostojevskog, Hemingveja, toliko isto i uz Džonija Štulića. Miodrag Perišić bio je od onog retkog soja spremnog da naglas kaže da je Bob Dilan za engleski jezik važan ništa manje nego Šekspir, ali je istovremeno znao i da je taj Dilan debitovao u Njujorku baš one večeri 1961. godine kada je glavna vest tog dana bila da je Ivo Andrić, pisac iz Jugoslavije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. E, takvih je u ovoj sredini uvek bilo nedovoljno, a ostalo ih je tako malo.