"Delo, list za nauku, književnost i društveni život" knjige I-XX (1894-1898)

"Delo, list za nauku, književnost i društveni život" knjige I-XX (1894-1898)
Artikal: 34407 : Tezina: 17.01 kg
Zalihe: 1 u zalihama
Opis: Knjige 1-20, Beograd 1894-1898, tvrdi orig. divot povez, stanje skoro odlično, ćirilica, vidi slike i opis

76 700 RSD

Dodaj na listu
Besplatna dostava u Srbiji za ovaj artikal
Poručivanjem putem korpe možete birati Besplatnu dostavu
Lično preuzimanje kod nas u knjižari
Birajte preuzimanje u knjižari od utorka do petka od 15-18h

Delo, list za nauku, književnost i društveni život

Vlasnik časopisa "Delo" bio je Aca M. Stanojević, srpski i jugoslovenski političar, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke. Urednici su bili Dragoljub Pavlović i Dr. Lazar Marković. "Delo" je sa prekidima izlazilo od 1894. do 1915. godine. Tokom godina menjali su se vlasnici, urednici lista, kao i mesta štampanja.

Prekid u izlaženju od 1900-1901, list je obnovljen marta 1902 (knj.23/1902, str.160: Delo ponovo izlazi, jer nije prestalo sa izlaženjem zbog neodziva publike i imalo je saradnju najboljih književnika, ugušeno je nasilno u vreme Ivanjdanskog atentata). Od juna 1914. do marta 1915. izlaženje obustavljeno zbog rata. List je pripadao Radikalnoj stranci. Donosio je priloge iz književnosti, istorije i ostalih društvenih nauka.

Časopis DELO je izlazio mesečno u Beogradu od 1894. do 1899; i od 1902. do 1915. sa podnaslovom "List za nauku, književnost i društveni život". Bio je ugušen nasilno u vreme Ivanjdanskog atentata, dok je od juna 1914. do marta 1915. izdavanje bilo obustavljeno zbog rata. Časopis je bio u vlasništvu Radikalne stranke. Zvanični izdavač bio je Aleksa M. Stanojević. Urednici su se često menjali: od Stojana M. Protića, Dragoljuba M. Pavlovića,  preko Ljube Davidovića i Riste J. Odavića do Lazara Markovića. Poslednje sveske izašle su u Nišu. Najviše priloga je bilo iz književnosti, istorije i ostalih društvenih nauka, sa prikazima i ocenama knjiga. Upravo, ovaj časopis počeo je tamo gde je stala Otadžbina Vladana Đorđevića. Iako časopis radikala, u njemu su sarađivali i pripadnici drugačijih stavova,te se među saradnicima poajvljuju i: Simo Matavulj, Branislav Nušić, Jaša M. Prodanović, Đorđe Stratimirović, Bogdan Popović, Janko Veselinović, Aleksa Šantić, Ivo Ćipiko, Vladislav Petković -Dis, Vladimir Ćorović, Aleksandar Belić, Nedeljko Divac, Josip Kosor, Sima Pandurović, Radoje Domanović, Branislav Petronijević i mnogi drugi.