Knjiga Stihova - Vladimir Stanimirović (1920)

Vladimir Stanimirović (Šabac, 8. decembar 1881 - Beograd, 6. februar 1956) bio je srpski pravnik, književnik i prevodilac. Jedan od osnivača časopisa Slovenski jug. Saradnik lista Srpske novine (Krf). Književnik i prevodilac. Knjige: Knjiga stihova (1920), Izgnanici: albanska odiseja u 3 dela (1924), Poljska bolnica: komad u stihovima (1928) i dr. Prevodi (sa slovenačkog i bugarskog). Radovi: u publikacijama Iskra, Srpski književni glasnik, Delo, Brankovo kolo, Bosanska vila i dr.

Autor je stihova, uklesanih na spomeniku preminulih vojnika i oficira Drinske divizije u selu Agios Mateosu, na Krfu:

Na humkama u tuđini

Neće srpsko cveće nići.

Poručite našoj deci:

Nećemo im nikad stići.

Pozdravite otadžbinu,

Poljubite rodnu grudu.

Spomen borbe za Slobodu

Neka ove humke budu.

Za vreme rata bavio se novinarstvom, sarađujući sa Srpskim novinama, Tribunom, Stražom i drugim dnevnim listovima. Istovremeno, piše i objavljuje pesme i stihovane prepeve. Prema svedočenjima savremenika, Vlada je "celog svog života bio i ostao čovek, neporočan, bez taštine i oholosti, bez nadmenosti, sa puno ljubavi i odanosti svojoj zemlji, našim ljudima, njihovim stradanjima i dizanju, privržen istini i stvarnosti, bez patetike i podrepašenja, bez pretencioznosti i hvalospeva ma kome". Živeo je kao samac, skromno, bez ijednog životnog poroka. Nije se ženio. Pisao je i pevao samo o onome što je sam video i doživeo. Pisao je nagonski, iz potrebe, ne radi slave, istinito i verno. Umro je u Beogradu, 6 februara 1956.