Ustav Knjažestva Srbije proglašen na Petrov-dan 1869

Ustav Srbije od 1869. godine

Stanje pre donosenja Ustava

U drugoj polovini XIX veka, Srbija je privredno nerazvijena zemlja. 90% stanovnistva se bavilo poljoprivredom, zanatstvom 5-6%, a gradjanski sloj je cinio 4-5% populacije. To su: bogati trgovci, cinovnici, inteligencija, bogate zanatlije i imucni seljaci. Knez Mihailo Obrenovic je poverio nacrt za izradu Ustava predsedniku Apelacionog suda Radivoju Milojkovicu. 29. maja 1868. godine izvrsen je atentat na kneza. Velika narodna skupstina odrzana u Topcideru, 20. juna 1868, odobrila je proglasenje maloletnog Milana Obrenovica za kneza, te odredila namesnistvo: Milivoje Blaznavac, Jovan Ristic i Jovan Gavrilovic. U Srbiji su prisutne dve politicke struje: konzervativci i liberali. Konzervativci (Ilija Garasanin) su se zalagali za ogranicavanje narodne slobode u korist kneza, za razliku od liberala (Jovan Ristic) koji su se zalagali za sire politicke i gradjanske slobode, suzbijanje birokratske samovolje i umerenu decentralizaciju vlasti.

Rad na donosenju Ustava

Na radu novog ustava ucestvovao je Svetonikoljski odbor. Odluceno je da je Srbiji potreban novi ustav; dvodomno narodno predstavnistvo; uvodjenje ministarske odgovornosti i slobode stampe. Postojale su i pravne smetnje koje je trebalo sanirati. Na osnovu zakona o narodnoj skupstini od 1861, Ustav se ne moze menjati za vreme vladaocevog maloletstva. Drzavni savet koji je trebao da odluci o promeni ustava se odrekao te funkcije u korist Velike narodne skupstine. 19. juna 1869. godine donet je Ustav. Ustav se najcesce naziva Namesnicki ustav, ali i Trojicki ustav te Ustav od 1869. godine.

Sadrzina Ustava

U I glavi Ustava je utvrdjeno nasledstvo knezevskog dostojanstva u dinastiji Obrenovica. Nasledjuju muski potomci po principu primogeniture u pravoj liniji, ako nema takvih onda u pobocnoj liniji. Ako ni takvih nema nasledjuju muski potomci Milosevih keceri. Knez sa narodnom skupstinom vrsi zakonodavnu vlast. Potvrdjuje i proglasava zakone. Vrhovni je zapovednik vojske i predstavlja zemlju u inostranstvu. U slucaju knezevog maloletstva, vlast obavlja ministarski savet dok narodna skupstina ne odredi namesnistvo.

U II glavi se govori o gradjanskim pravima i slobodama. Proklamovani su jednakost gradjana pred zakonom, licna sloboda, nepovrdivost prava svojine, sloboda stampe. U vanrednim okolnostima vlada ima pravo da privremeno suspenduje izvesna prava.

Sudstvo je nezavisno. Uvodi se porotno sudjenje. Opstinama je priznata samouprava.

Narodna skupstina je jednodomna; obicna i velika. Poslanici su birani i virilni (postavljeni od strane kneza). Odnos je 3:1 za birane poslanike. Birani poslanici nisu mogli biti cinovnici ni advokati. Oni su uglavnom ulazili u sastav kenzevih poslanika. Vojnici nisu imali pravo glasa. Bira se jedan posalnik na 3000 poreskih glava. Aktivno biracko pravo ima svaki gradjanin koji placa porez na imanje, rad ili prihod. Pasivno biracko pravo ima svaki gradjanin stariji od 30 godina koji placa 6 talira poreza godisnje. Skupstina deli zakonodavnu vlast sa knezom. Nijedan zakon ne moze biti izdat, ukinut, promenjen ili protumacen bez pristanka Narodne skupstine. Knez ima pravo zakonske inicijative, dok Skupstina moze samo izrazavati zelje. Budzetsko pravo Narodne skupstine je bilo ograniceno. Utvrdjena je krivicna odgovornost ministara.

Velika narodna skupstina je imala cetiri puta vise poslanika no obicna. Cine je samo birani poslanici. Ona se saziva kada je potrebno: 1. da se uzabere knez, 2. da se izaberu namesnici, 3. da se resava promena ustava, 4. da se resava promena drzavne tritorije, 5. kada knez nadje za shodno da saslusa njeno misljenje.

Drzavni savet je vrhovni administrativni sud. Clanove saveta (11-15) imenuje knez.

Ishod Ustava

Konzervativci su tvrdili da je ustav donet na bespravan nacin i da je previse slobodouman. Liberali su bili nezadovoljni sto Ustav nije proklamovao dovoljno prava i sloboda. Svetozar Markovic je u clanku „Srpske obmane“ zestoko kritikovao birokratski sitem u Srbiji. Iako je Srbija u tom periodu jos uvek vazalna drzava, njen sizeren (Otomansko carstvo), nije ragovala na donosenje Ustava.