Crtanka br. 3 za učenike škola u Kraljevini Srbiji - učenica Ljubica P. Papakostopulos (vidi opis)

Oblast: Pedagogija

Artikal: 29702 : Tezina: 0.05 kg

Zalihe: 0 u zalihama

Izdavač: Državna štamparija

Autor: Ljubica P. Papakostopulos

Opis: Beograd izm. 1913-1915, meki orig. povez, 12 strana sa crtežima, stanje: odlično, potpis na povezu

0 RSD

Dodaj na listu

Ljubica P. Papakostopulos živela je samo 14 godina (1903-1917). Ovo je školska "Crtanka" Ljubice sa Topličinog venca br. 9. Ljubica je bila ćerka Platona Papakostopulosa, prvog pedijatra u Srbiji, unuka Panajota Papakostopulosa, uglednog beogradskog lekara i profesora, poznatog i kao prvog prevodioca Homerove Odiseje na srpski jezik. Ljubica je takođe bila i praunuka po majci Jovana Stejića, prvog Srbina svršenog doktora medicine.

Ovde prikazana "Crtanka" je iz perioda između 1913. i 1915. godine, jer posedujemo i druge njene udžbenike datirane sa 1913. ili 1915. godina. 1915. godine, sa punih 12 godina, bila je učenica 1. razreda gimnazije. U jednoj Vežbanci je napisala "Kruševac 1915", najverovatnije da je Ljubica sa majkom Emilijom i sestrom Jelisavetom privremeno izbegla iz Beograda koji je krajem 1914. napadnut. Okupaciju od oktobra 1915. pa do kraja rata su verovatno proveli u Beogradu jer je Ljubica umrla 1917. godine i sahranjena je u porodičnoj grobnici na Novom groblju (slika br 2). Tri njene "Pisanke" i dve "Vežbanke" koje posedujemo će biti poklonjene Pedagoškom muzeju u Beogradu.

Dr Platon Papakostopulos oženio se 1899. godine Emilijom Gađanski (1872-1963), ćerkom dr Ljubomira Gađanskog, advokata iz Pančeva, a unukom po majci dr Jovana Stejića, jednog od prvih lekara u Kneževini Srbiji. Emilija i Platon imali su troje dece: Miloša (1899-1907), Ljubicu (1903-1917) i Jelisavetu (1910). Živeli su u kući koja se nalazi u ulici Topličin venac br. 9 (ugao sa ul. Carice Milice). Kuća je početkom 21. veka restaurirana i nažalost nadograđena. Vidi sliku

Dr Platon Papakostopulos (Beograd, 4. septembar 1864 – Đevđelija, 8. maja 1915) prvi pedijatar specijalista u Srbiji, osnivač i šef Odeljenja za dečje bolesti u Opštoj državnoj bolnici, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pošto je video kako i koliko deca propadaju trudio se svim silama da se podigne dečja bolnica. U početku rada nije imao velikog uspeha zbog državnih materijalnih neprilika. Svojim trudom i zalaganjem uspeo je da izdejstvuje da se sazida jedan paviljon pri bolnici na Vračaru 1907. godine, gde je otvoreno Odeljenje za dečje i zarazne bolesti Opšte državne bolnice. Postavljen je za šefa odeljenje, gde je radio sve do rata. Za svoj požrtvovan i uspešan rad dr Papakostopulos je 1910. godine odlikovan Ordenom Svetog Save IV stepena.

Dr Platon Papakostopulos (slika br. 3) bio je učesnik Prvog i Drugog balkanskog rata u činu rezervnog sanitetskog majora. Tokom marta 1913. godine nalazio se u Solunu gde mu je zadatak bio da prihvati ranjenike i bolesnike Moravske divizije. Ćerka Ljubica bila je sa njim o čemu svedoči njena "Pisanka" sa mestom i datumom: Solun 1. maj 1913. Jula meseca 1914. godine, na početku Prvog svetskog rata, dr Papakostopulos bio je mobilisan, kao i većina lekara Opšte državne bolnice. Po potrebi službe postavljen je za komandira I poljske bolnice Drinske divizije. Tokom epidemije dr Papakostopulos je dobio pegavac, a njega su lečili bolničari. Umro je 8. maja 1915. godine.

Panajot Papakostopulos ( Velvendos, Grčka 1820 – Beograd, 29. maj 1879) bio je ugledni beogradski lekar, profesor u beogradskoj gimnaziji i jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva. Panajot Papakostopulos bio je oženjen Eftalijom (1838-1906), sa kojom je imao petoro dece: Perikla (1857-1878), Efrosinu (1861-1867), Platona (1864-1915), Aspaziju i Kleanta. Živeli su u kući, u Beogradu, Kosmajska 38 (Maršala Birjuzova). Srpsko lekarsko društvo je osnovano 22. aprila 1872. na inicijativu dr Vladana Đorđevića. Na prvom sastanku osnivačke skupštine bilo je prisutno 15 beogradskih lekara među kojima i Panajot Papakostopulos. Kao Grk uglavnom je prevodio dela sa grčkog na srpski jezik. Najpoznatiji njegov prevod je Homerova Odiseja objavljena u Beogradu 1881. godine. Nadimak mu je bio "dobri Papa". Milan Đ. Milićević ga je u svom "Pomeniku" svrstao u znamenite ličnosti Srbije 19. veka.

Jovan Stejić (Arad, 1803 — Beograd, 1853) bio je prvi Srbin svršeni doktor medicine, koji je iz Habzburške monarhije došao da radi u obnovljenu Srbiju. Zajedno sa dr Karlom Pacekom jedan je osnivača srpskog građanskog saniteta i 1831. izdavač prvog medicinskog spisa u Srbiji.