Nacela fizike I-II Vuk Marinkovic (1851)

Nacela fizike I-II Vuk Marinkovic (1851)
Artikal: 23775 : Tezina: 0.86 kg
Zalihe: 1 u zalihama
Opis: Knjige 1-2 u jednoj knjizi, 1. izdanje, Beograd 1851, tvrdi orig. polukozni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 515+286+4 ilustr. table*, cirilica, vidi opis i slike

23 599 RSD


Vuk Marinkovic (1808-1859) utemeljivac fizike kao moderne nauke u Srbiji. Zbog nedostatka udzbenika na Liceju, Ministarstvo prosvete izdalo je naredbu da svaki profesor mora napisati udzbenik za predmet koji predaje. Vuk Marinkovic je imao puno casova, ali je odmah presao na pripremu za izradu udzbenika. Rukopis predaje 1850. godine Skolskoj komisiji za ocenu. Skolska komisija daje pozitivno misljenje i predlaze Ministarstvu prosvete da se stampa i autor nagradi. Dvotomni udzbenik Nacela fizike odstampan je 1851. godine kao prvi visokoskolski udzbenik fizike u Srbiji. Sa profesorom Liceja (Velike skole) Vukom Marinkovicem fizika se uvodi kao obavezan predmet na skoli - univerzitetu.

Vuk Marinkovic je rodjen 5. januara 1808. godine u Novom Sadu. Osnovnu skolu zavrsio je u rodnom gradu. Posle osnovne skole, pohadjao je novosadsku Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju, u kojoj je zavrsio sesti razred. Kada je Vuk Marinkovic pohadjao sesti razred, u gimnaziju dolazi za profesora i direktora Pavle Jozef Safarik. Sedmi i osmi razred gimnazije , tj . Filozofiju, Vuk je zavrsio u Jegri. Medicinu je studirao na pestanskom i beckom univerzitetu od 1826. do 1830. godine. Doktorsku disertaciju Dissertatio inauguralis medica de epilepsia , odbranio je na Kraljevskom univerzitetu u Pesti 23. maja 1830. godine. Tada je imao samo 23. godine. Posle odbrane doktorske disertacije vraca se u rodni Novi Sad. Otvara privatnu lekarsku praksu i radi sve do revolucije 1848-49. godine.

Ljubav prema knjizi Marinkovica ne napusta ni u zrelim godinama. Tada se posvecuje proucavanju fizike. Godine 1844. i 1847. odlazi u Berlin da slusa predavanja Aleksandra fon Humbolta. Posle unistenja Novog Sada u pozaru nakon bombardovanja, juna 1849. godine. Vuk sa porodicom postaje bezkucnik, bez licne biblioteke i licnih spisa. Zbog svega ovoga i licnog osecaja da treba da radi na utemeljenju nacionalne nauke, on odlazi u Srbiju.

Lazar Arsenijevic Batalaka, koji je bio na celu Popeciteljstva prosvestenija , predlaze 1849. godine knezu Aleksandru Karadjordjevicu da na upraznjeno mesto profesora Fizike na Liceju postavi Vuka Marinkovica, kome je fizika bila omiljena. Vuk Marinkovic, skolske 1849/50, na beogradskom Liceju pocinje da predaje Elementarnu fiziku. Dva puta je biran za rektora.
Iznenadno umire, 7. avgusta 1859. u Beogradu. Sahranjen je kod crkve Svetog Marka. Napisao je dela: Nacela fizike, Jestastvena Povesnica, Atlas.

Najznacajnije delo je dvotomni udzbenik "Nacela fizike". U udzbeniku Nacela fizike izlozena je sistematicno fizika, hemija, astronomija i meteorologija. Izvori koje je koristio za pisanje ovog kapitalnog dela su bili na nemackom i francuskom jeziku. Autori su bili: Solc, Najman, Miler i Baumgartner. U svoje izvore navodi sledeca imena: Puilea, Ajzenlor, Sceglov, Derlora, Marbah, Helmuta, Frika, Sedlera, Dermareta, Renoa, Delfsa, Jana, Litrova, Sporisla, Humbolta i Kempica.

Marinkovic je dao osnov za razvoj srpske nauke. Ucinio je mnogo, ali je u siroj javnosti ostao zapostavljen. Danas se o njemu malo zna, cak i medju studentima fizike i profesorima.

*Ilustr. tabli u prilogu na kraju knjige treba da ima ukupno 6, u ovom primerku su prisutne 4.

Primerak iz privatne biblioteke Jovana Stejica, prvog Srbina svrsenog doktora medicine (prezime na rikni, vidi sliku br. 2). Vise o njemu procitajte klikom ovde
c