Nova slavonska i nimacska grammatika - Matija Antun Reljković / Neue Slavonisch und Deutsche Grammatik - Mathiam Antonium Relkovich (1789)

Nova slavonska i nimacska grammatika - Matija Antun Reljković / Neue Slavonisch und Deutsche Grammatik - Mathiam Antonium Relkovich (1789)
Artikal: 26491 : Tezina: 0.37 kg
Zalihe: 0 u zalihama
Izdavač:
Opis: Wien 1789, tvrdi povez, stanje vrlo dobro 4+, str. XX+535, ekstremno retka, vidi slike i opis

0 RSD

Dodaj na listu

Matija Antun Relković (takođe Reljković, 6. januara 1732. - 22. januara 1798.) Rodom iz Slavonije, iz posavskog sela Davor. Bio je svestran i uticajan pisac. Kao austrijski oficir borio se u sedmogodišnjem ratu dok nije 1757. zarobljen od Prusa u Vroclavu, te je proveo zarobljeništvo u Frankfurtu na Odri. Tamo se posvetio opsežnom čitanju francuskih i nemačkih racionalističkih i prosvetiteljskih pisaca koji su uticali na njegov budući rad. Značajna dela: "Nek je svašta iliti sabranje pametnih ričih", "Nova slavonska i nimačka gramatika", "Satir iliti divlji čovik". Zalagao se za čist jezik bez tuđih reči. Umro je u Vinkovcima 1798. godine.

Primeri jezika u knjizi: Promisli dobro shto csinish; Budi ponizan; Nebudi ohol; Neka on za tebe govori; Nekami nezamiri; Nekami oprosti; Jidimo frishko; Pijte, jidite i veselitese; Ljubite neprijatelje vashe; Csinite dobro onima koi vas progone; Xivite prijateljski jedan s drugim; Nekami kaxu u ocsi ako shto znadu; Da ja imam novacah jabi imao i prijateljah; Da ti znash shto od tebe ljudi derxe tibi drugacsie govorio; Da on zna dasam ja kod vas bio onbise ljutio; Da ja znam pisati jabi znao i shtiti; Da moj brat nie bolestan nebi on u postelji lexao; Bistelimi ucsinilj ljubav; Nebisteli vi raddi ucsiti nimacski jezik; Daje to istina kakobi meni drago bilo; Da vi u vodu upadate oh hakobise ja smijao; Onache nam gotoviti rucsak; Onache pechi kruh; Skoroche vrime dochi; Vinoje dobro rodilo ove godine; Kupiosam konja za 30 forinti...

Izvod iz predgovora:

... Međuto, kako opet svi jednokupno drže, i štimaju, da ovo sadašnje
slavonsko govorenje, onaj stari ilirički jezik jest, tako ni ja ovo u
sumlju uzeti neću, nego lětom k'ovomu prědajem, da iz onoga, što mudri
Lazius od vandalskoga jezika piše, i někoje vandalske rěči prěd oči
donaša, prozira se, ako Vandali nisu Iliri niti Slověnci bili, sadašnje
rěči, osobito koje horvatske zovemo, od Vandala najvišje ostale jesu.
Vandali pak, da su u ovih strana prěbivali, i ovu zemlju posědovali, ali
od Longobardova iz nje protěrani, svi pisci svědoče, što se najposlě
slavonskog jezika dotiče, poznaju svi, i ispovědaju, da rastočni jezik
jest, i mati mlogih drugih jezika, iz kojega je tolikih naroda govorenje
isteklo, kakono moskovsko, poljsko, pemsko, horvatsko, dalmatinsko,
slavonsko, srpsko, macedonsko, albanesko, bosansko, moravsko, slovačko,
šlesko, kranjsko, korotansko ili korintinsko i istrijansko etc. tako, da
ovim jezikom najvišje kraljestvih, i zemalja proći se može...