Georgije - Đorđe Maletić
(Jasenovo, 13. mart 1816 — Beograd, 13. januar 1888) je bio književnik,
estetičar, prevodilac, političar, pozorišni pedagog i teoretičar.
Rođen je u Jasenovu kod Bele Crkve u Vojvodini 1816. godine. Bio je
drugi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu 1871. godine. Bio je član
Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva. Odlikovan je
Takovskim krstom III stepena.
Đorđe Maletić, sastavio je priručnik Ritorika (Retorika) u dva dela. Po njemu je retorika nauka koja nam izlaže pravila pismenom govoru uopšte. Besede naziva rečima i deli ih na naučne, duhovne, političke, sudske, kao i reči koje se u osobitim prilikama govore.
Đorđe Maletić bio je
poligraf u punom
smislu te reči. Radio je na raznim poljima, stalno i obilno: bio je
pesnik, i lirski, i epski, i dramski, i dramaturg, i estetičar, i
istoričar, i političar, i školski radnik. Pesništvom je počeo da se bavi
kao gimnazijalac u Segedinu. Prvu pesmu (Ljubičica) objavio je u
Letopisu Matice srpske (1837).
Objavljivao je u listovima:
Letopis Matice srpske (1837—1838, 1887), Golubica (1839—1843), Dodatak k
Srbskim novinama (1840 —1841), Serbski narodni list (1843—1845),
Podunavka (1843—1845, 1848, 1856—1858), Srpske novine (1844, 1848,
1853—1854, 1877), Budilnik narodne prosvete (1851), Šumadinka (1852,
1855), Glasnik Društva srbske slovesnosti (1856), kalendar Zimzelen
(1858), Vidovdan (1863), Glasnik Srpskog učenog društva (1867), Vila
(1867—1868), Godišnjica Nikole Čupića (1878), Srbadija (1882), Slovinac
(1883), Ustavnost (1886), Javor (1888). Uređivao je list Podunavka u
Zemunu (1856—1858), a sa Vladimirom Vujićem je u Beogradu 1858. pokrenuo
i uređivao list Rodoljubac.
Bio je član Pozorišnog odbora (1851) koji
je radio na podizanju pozorišne zgrade u Beogradu i odbora ustanovljenog
1868. koji je osnovao Narodno pozorište. Kao direktor Beogradske
gimnazije bio je upravitelj diletantskog Omladinskog pozorišta. Tokom
1870. i 1871. bio je prvo predsednik Pozorišnog odbora, a zatim i
upravitelj NP u Beogradu.
Kao dugogodišnji "profesor srbske slovesnosti", on je štampao Teorіju
poezіje (Beograd, 1854, 1868) i Ritoriku (Beograd, 1855—1856-1858)
DELA:
Spev njegovoj svetlosti, milostivejšemu gospodaru i knjazu srbskom
Mihailu Obrenoviću, prilikom dolazka njegovog iz Carigrada, Beograd
1840; Tri pobratima, Beograd 1844; Споменикъ Лукіяну Мушицкомъ, Beograd
1845; Изливъ чувства приликомъ народногъ празнованя Благовýсти 25. Марта
1846. год., Beograd 1846; Критическій прегледъ наградомъ увýнчаногъ
дýла "Краль Дечанскій (Ј. С.), Novi Sad 1846; Историческо-критическо
описаніе битке косовопольске одъ год.. 1389. Юниа 15., Novi Sad 1847;
Pesme, Beograd 1849; Апотеоза великомъ Карађорђу, Beograd 1850; Теорія
поезіє, Beograd 1854; Pesme II, Svatovi, Zemun 1855; Ritorika, Beograd
1855; Ritorika. Deo drugi. Častna ritorika, Beograd 1856; Božje
pravosuđe, Beograd 1858; Чувствованиє србскогъ народа о доласку М.
Обреновића, Beograd 1860; Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci,
Karlovci 1860; Smrt cara Mijaila, Beograd 1866; Ubojna truba, Beograd
1867; Himna prilikom povratka iz Carigrada svetloga gospodara, kneza
Mihaila M. Obrenovića, 4. aprila 1867, Beograd 1867; Posmrtna slava
kneza Mihaila, Beograd 1869; Prolog govora 6. aprila 1871, Beograd 1871;
Beseda g. Ž. Jovičića, osvetljena kritički, Beograd 1876; Građa za
istoriju Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu, Beograd 1884; Apoteoza
Vuku Karadžiću, Beograd 1888; Vučićevci i Knjaževci ili Prevara iz
ljubavi, Beograd 2005; prevod s nemačkog: Fr. Šiler, Паразитъ или
вештина себе срýћньімъ учинити, Novi Sad 1844.
|
|
