Politični rečnik, sv. A - Vladimir Jovanović (1870)
Oblast: Rečnici, Lingvistika
Artikal: 24022 : Tezina: 0.2 kg
Zalihe:
0 u zalihama
Izdavač: Ujedinjena omladina srpska
Autor: Vladimir Jovanović
Opis: 1. izdanje, Beograd 1870, tvrdi nakn. povez, stanje vrlo dobro, str. XI+84, cirilica, vidi slike i opis, ekstremno redak, vidi slike
0 RSD
Politični rečnik. [Sv. A. Deo 1, Aahenski mir - Amortizacija]. Ekstremno redak, u svim bibliotekama ukupno samo 6 primeraka.
Vladimir Jovanović (1833-1922), otac Slobodana Jovanovića, bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata (Gornjeg doma), profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Njegovo glavno delo je: Politički rečnik, izlazio 1870-1873, ali nikada nije dovršen. Izašla su samo slova od A-Đ.
Školovao se u Nemačkoj (poljoprivredne i ekonomske nauke). U Srbiji je bio profesor ekonomije na Pravnom fakultetu, ministar finansija i predsednik Srpskog naučnog društva. Predstavljao je Srbiju u Londonu posle bombardovanja Beograda 1862. g. Bio je liberal, propagirao je individualnu slobodu, nacionalno oslobođenje i prosvećivanje. Zbog toga je dolazio u sukob sa režimom kneza Mihaila; proveo je sedam meseci u zatvoru u Novom Sadu posle ubistva kneza Mihaila 1868. g. U Ženevi je uređivao časopis Sloboda. Na Jovanovića je uticao Džon Stjuart Mil i britanski parlamentarni sistem.
Dela: Politički rečnik, Za slobodu i narod, Osnovi snage i veličine srbske, Privredni red i pokret u društvenom i društvenom i međunarodnom životu, Autobiografske beleške Vladimira Jovanovića, Uspomene, spis: Srbski narod i Istočno pitanje; članak: Društvena i međunarodna borba za opstanak (Glasnik Srpskog učenog društva).
Vladimir Jovanović (1833-1922), otac Slobodana Jovanovića, bio je ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata (Gornjeg doma), profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Njegovo glavno delo je: Politički rečnik, izlazio 1870-1873, ali nikada nije dovršen. Izašla su samo slova od A-Đ.
Školovao se u Nemačkoj (poljoprivredne i ekonomske nauke). U Srbiji je bio profesor ekonomije na Pravnom fakultetu, ministar finansija i predsednik Srpskog naučnog društva. Predstavljao je Srbiju u Londonu posle bombardovanja Beograda 1862. g. Bio je liberal, propagirao je individualnu slobodu, nacionalno oslobođenje i prosvećivanje. Zbog toga je dolazio u sukob sa režimom kneza Mihaila; proveo je sedam meseci u zatvoru u Novom Sadu posle ubistva kneza Mihaila 1868. g. U Ženevi je uređivao časopis Sloboda. Na Jovanovića je uticao Džon Stjuart Mil i britanski parlamentarni sistem.
Dela: Politički rečnik, Za slobodu i narod, Osnovi snage i veličine srbske, Privredni red i pokret u društvenom i društvenom i međunarodnom životu, Autobiografske beleške Vladimira Jovanovića, Uspomene, spis: Srbski narod i Istočno pitanje; članak: Društvena i međunarodna borba za opstanak (Glasnik Srpskog učenog društva).
Knjiga je dodata u korpu
