Knjižara Antikvarne-knjige.com Načini plaćanja
ANTIKVARNE KNJIGE KNJIŽARA E KNJIGE NALOG INFO KORPA KONTAKT
≡ Prijavi se≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Otkup knjiga≡ Gde se nalazimo≡ Elektronske knjige≡ FotoMagacin
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobični povezi
Knjige na popustu 10-70%
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
 Minijaturne knjige
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi još ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
login
Državna ekonomija II: Ekonomna policija - izradio Kosta Cukić (1862)
Slika knjige
Oblast: Bibliofilski primerci
Artikal: 27398  Zalihe: 1 u zalihama
Opis: 1. izdanje, Beograd 1862, tvrdi orig. polukožni povez, stanje vrlo dobro 4+, str. IX+632, ćirilica, vidi opis i slike
Izdavač: Knjažesko srbska knjigopečatnja u Beogradu
Autor: Kosta Cukić
Težina: 0.7 kg
Dostava knjiga u celom svetu »

15,339 din  |  €129.99

Poruci pouzecem
url

Dodaj na Listu ≡

Konstantin „Kosta“ Cukić (Kraljevo, 13. april 1826 — Beč, 5. mart 1879) bio je ekonomista i ministar finansija i prosvete u vladi kneza Mihaila. Njegov otac Petar Lazarević bio je posinak vojvode iz Prvog srpskog ustanka Pavla Cukića, član Sovjeta, najvišeg zakonodavnog i upravnog tela u Srbiji. Majka Ana bila je kćer poznatog vojvode iz Prvog ustanka Petra Nikolajevića Molera. U Hajdelbergu kod profesora Karla Raua završio je “filozofične i politično-pravoslovne nauke” i stekao titulu doktora filozofije. Bio je član prvog kola srpskih đaka koji su otišli na studije na zapad.
Radeći kao profesor bez odgovarajućeg udžbenika piše prvi udžbenik iz ekonomije u tri toma pod nazivom Državna ekonomija.  Prvi deo udžbenika objavio je 1851. pod nazivom Narodna ekonomija, treći deo Finansije 1853. a drugi deo Ekonomska policija tek 1862, kada je već bio minister finansija.
Po završenim studijama, Cukić se vratio u Srbiju u proleće 1848. godine i dobio službu profesora na Liceju, gde je predavao Političku ekonomiju, Finansije, Nauku o trgovini i Ekonomsku politiku. Odmah se uključio i u rad Društva srpske slovesnosti i postao njegov sekretar.

Kako u Srbiji toga doba nije bilo nijednog ekonomskog udžbenika ili neke slične knjige na srpskom jeziku, Cukić se dao na posao i ubrzo objavio prvi deo svog udžbenika Državna ekonomija, a pod nazivom Narodna ekonomija (1851). Tome je sledio treći deo, pod nazivom Finansija (1853), dok je drugi deo Ekonomna policija bio objavljen tek desetak godina kasnije (1862), kada je Cukić već bio ministar finansija.

Knjiga Državna ekonomija je Srbima iz sredine XIX veka morala delovati gotovo kao kamen mudrosti, jer je svojom kompleksnošću i argumentacijom nadilazila sposobnost razumevanja ondašnjih obrazovanih čitalaca. Ova knjiga nije bila običan leksikon činjenica, već intelektualno zahtevno delo koje je od čitaoca tražilo uzdizanje na zapadnoevropske visine, što je malo kome u tadašnjoj Srbiji polazilo za rukom. Stoga je Cukić stekao veliku slavu i bio smatran za jednog od najobrazovanijih Srba svoga vremena.
U to doba u Srbiji su postojale čak 43 različite vrste stranog novca u opticaju. Napori Koste Cukića na uspostavljanju srpske valute krunisani su donošenjem Zakona o kovanju srpske monete, koji je potpisao knez Mihailo Obrenović 1868. godine. Tada je u Srbiji počelo kovanje srpskog bakarnog novca u apoenima 1, 5 i 10 para sa likom kneza Mihaila na aversu i godinom proizvodnje 1868, krunom i oznakom apoena na drugoj strani.
Kosta Cukić je gotovo dve decenije bio najbolji ekonomista u Srbiji. Od kraja 1840-tih do pred kraj 1860.tih godina njegov autoritet bio je neprevaziđen. Tek je Čedomilj Mijatović postepeno preuzeo mesto vodećeg srpskog ekonomiste. Kao ministar finansija i prosvete bio je graditelj i pokretač modernizacije Srbije.
Kosta Cukić je uveo ozbiljnu ekonomsku nauku u Srbiju, što je njegov osnovni doprinos. Srpska ekonomska nauka, tako, nije morala da preboljeva dečje bolesti postepenog uvođenja valjanih ideja, uz brojne pogrešne, već je odmah postavljena na solidan temelj Cukićevim radom.
Kao ministar finansija, Cukić je puno uradio – pokrenuo je modernizacijske procese u tadašnjoj primitivnoj Srbiji. Izveo je reformu neposrednih poreza i zamenio glavnicu jednom kombinacijom ličnog poreza i poreza prema imućnosti. Potpuniju reformu onemogućio je neuspeh popisa imanja, jer su seljaci “bestidno” lagali, uz pomoć svojih komšija, opštinskih kmetova, i sakrivali imovinu.

U vreme svog ministrovanja, Cukić je uspeo da znatno poveća državni budžet, ali je to bilo nedovoljno za ambiciozne oslobodilačke planove kneza Mihaila. Stoga se morala trošiti državna gotovina, što takođe nije bilo dovoljno. Preostalo je zaduživanje u inostranstvu i 1867. godine uzet je zajam u Rusiji od 200 hiljada dukata.

Formirao je 1862. godine Upravu fondova, prvu kreditnu instituciju u zemlji. Njen zadatak je bio obezbeđenje jeftinih kredita koji će podstaći ekonomski napredak i ugušiti zelenaštvo.

Kosta se trudio i oko podizanja železnica i Narodne banke, ali za ove institucije još nije sazrelo vreme. Ipak, postavio je temelj novčanog sistema Srbije i iskovao prvi srpski bakarni (sitan) novac. Formirao je odeljenje statistike u Ministarstvu, koje je proizvodio dela od velikog kulturnog značaja (Državopis Srbije).

Kao vršilac dužnosti ministra prosvete, pretvorio je Licej u Veliku školu sa tri fakulteta, reformisao je osnovne škole, gimnazije i bogosloviju i stvorio Realku i Višu žensku školu. U školskim programima dao je više mesta prirodnim i tehničkim naukama i uveo u srednje škole muzičko i likovno obrazovanje. Osnovao je Srpsko učeno društvo.

Nekoliko meseci po ubistvu kneza Mihaila, postavljen je za poslanika u Bukureštu, a zatim u Beču, gde je i umro od tuberkuloze 1879. godine.
Nalazite se na stranici knjige: Državna ekonomija II: Ekonomna policija - izradio Kosta Cukić (1862)


© 2019 Internet knjižara Antikvarneknjige.com