Zbornik molitava potrebnih za svaki dan (Beč 1781)

Pun originalni naslov: Книжица сїѧ Зборникъ именꙋемаѧ, то естЬ нѣкоторыхъ моленїй на всѧкъ денЬ потребныхъ Собранїе

Prevod na moderni srpski:  Ova knjižica, nazvana Zbornik, to jest zbirka nekih molitava potrebnih za svaki dan.

Fizički opis: nedostaje naslovna strana. Knjiga je prvobitno sadržala četiri ilustracije, od kojih su sačuvane dve. Ilustracija Isusa na predlistu i Bogorodice, koja se nalazila pre poglavlja "Kanon molebni presv. Bogorodici", nedostaju.  Isti bakrorez sa predstavom Isusa, koji nedostaje na mestu predlista, ponovljen je i ispred poglavlja „Kanon pokajanja" (vidi sliku br. 4 u galeriji). . Kožni povez sa dekoracijama s početka XIX veka. Inicijali na povezu "E.V."

Istraživanje

Ovoj knjizi, kao što je navedeno,  nedostaje naslovna strana, pa smo se danima mučili (i uživali) da saznamo o kojoj knjizi se radi i koje godine je štampana. Prvi trag bio je sam sadržaj knjige, i bilo je jasno da se radi o džepnom molitveniku. Drugi trag našli smo takođe u samom tekstu, pred kraj knjige, gde je štampana molitva rimskom i habsburškom caru Josifu II, sinu Marije Terezije (vidi sliku br. 5 u galeriji). Josif II je vladao kao car Svetog rimskog carstva od 1765. do 1790. godine, što ovu knjigu smešta u taj period. Međutim Josif II je bio vladar Habsburške monarhije od 1780. do 1790. godine, pa bi to suzilo period kada je knjiga objavljena. Tek upoređivanjem različitih izdanja srpskih molitvenika XVIII veka izašli smo na pravi put. U katalogu "Srpska bibliografija XVIII veka", pronašli smo da postoji više izdanja pod istim naslovom: "Книжица сїѧ Зборникъ именꙋемаѧ...". Prvo i drugo izdanje štampano je 1770. godine i grafički se ne podudaraju sa našim primerkom. Znači, nije izdanje iz 1770. godine. Dalje, nailazimo na dva izdanja iz 1781. godine koja po slogu, rasporedu teksta, obimu i sadržaju u potpunosti odgovaraju našem primerku, dok se razlikuju samo u pojedinim grafičkim ukrasima. Broj stranica je isti, slog je isti, sadržaj isti. U katalogu se takođe spominje da ne postoje pouzdani kriterijumi kako bi se utvrdilo koje izdanje je prvo štampano 1781. godine. Na više priloženih slika možete videti uporedni prikaz stranica, gde se vide različiti grafički ukrasi (vidi slike 6-8 u galeriji). Poslednje što smo uočili u katalogu, format ova dva izdanja se blago razlikuje. Kod jedne verzije format je 13,5x7,9cm, dok je kod druge 12,1x7,9cm, što odgovara veličini našeg primerka.

Zaključak

Na osnovu opisanih pokazatelja, može se zaključiti da je reč o 3. ili 4 izdanju knjige "Книжица сїѧ Зборникъ именꙋемаѧ, то естЬ нѣкоторыхъ моленїй на всѧкъ денЬ потребныхъ Собранїе", objavljenom 1781. godine, dok su prva dva izdanja štampana 1770. godine. Sva izdanja štampana su u Beču kod Jozefa Kurcbeka. Iako bez naslovne strane i dve ilustracije, ova knjiga se u svakom smislu smatra ekstremno retkom. Prema COBISS-u u fondovima domaćih biblioteka postoje samo 3 primerka od oba izdanja iz 1781, što dodatno potvrđuje njihovu retkost. 

Ovo nije bogoslužbena knjiga, već privatni molitvenik. Ovakve knjižice nisu bile namenjene upotrebi u crkvi tokom službe, već svakodnevnoj ličnoj pobožnosti. Ovakvi molitvenici su u XVIII veku bili među najčitanijim knjigama kod Srba u Habzburškoj monarhiji.

Štamparija Jozefa Kurcbeka

Tokom XVIII veka veliki broj pravoslavnih knjiga stizao je na naše prostore iz Rusije. Habsburške vlasti od samog početka pratile su i kontrolisale uvoz ruskih štampanih bogoslužbenih knjiga za potrebe Srpske crkve, smatrajući da se Srbi u tim knjigama mole Bogu za ruskog cara. Nakon ograničavanja uvoza knjiga iz Rusije, nastojale su da se pravoslavne knjige štampaju unutar Monarhije. Tako je štamparija Jozefa Kurcbeka u Beču u drugoj polovini XVIII veka postala jedno od najznačajnijih središta za štampanje srpskih knjiga namenjenih pravoslavnom stanovništvu.

Kurcbek je svoju ćiriličnu štampariju osnovao 1770. godine, a carica Marija Terezija dodelila mu je privilegiju za štampanje ćiriličnih knjiga u Habzburškoj monarhiji. Time je nastojala da smanji veliki uvoz ruskih knjiga koje su koristile Srpska pravoslavna crkva i srpske škole. Godine 1792. Stefan Novaković kupio je Kurcbekovu ćiriličnu štampariju zajedno sa zalihama knjiga, da bi je već 1795. prodao Univerzitetskoj štampariji u Pešti.