Pisma Svetogorca prijateljima o Svetoj Gori Atonskoj I-II - Jeroshimonah Sergije (Serafim) Vesnin

Pisma Svetogorca prijateljima o Svetoj Gori Atonskoj, 1850.

Autor: Jeroshimonah Sergije (Serafim Vesnin, 1814–1853)
Originalni naslov: Письма Святогорца к друзьям своим о Святой Горе Афонской
Mesto i godina izdanja: Sankt Peterburg, 1850.
Obim: Dva dela u jednom povezu, 282 + 252 strane
Jezik: Ruski, stari pravopis

Knjiga sadrži jedan od najboljih opisa Svete Gore Atonske, kako po književnoj vrednosti, tako i po duhovnoj dubini. Njen autor, ruski svetogorski monah, jeroshimonah Sergije (Vesnin), darovit književnik i revnosni podvižnik, na zanimljiv i živopisan način dočarava čitaocu Svetu Goru sa njenim mnogobrojnim manastirima. Delo pruža celovitu sliku istorije atonskog monaštva, njegovih legendi i predanja, kao i neprocenjivih pravoslavnih svetinja koje se čuvaju na Svetoj Gori.

Retko i istorijski značajno delo ruskog svetogorskog monaha, jeroshimonaha Sergija Vesnina, poznatog kao Svetogorac, objavljeno u Sankt Peterburgu 1850. godine. Predstavlja jedno od značajnih svedočanstava o životu, istoriji i duhovnoj tradiciji Svete Gore Atos sredinom XIX veka.

Knjiga je nastala na osnovu autorovih pisama prijateljima u Rusiji, u kojima opisuje svoja putovanja po Svetoj Gori, njene manastire, monaški život, svakodnevicu svetogorskih podvižnika, drevne svetinje, ikone i predanja. Pisano živim, neposrednim i često poetskim stilom, delo prevazilazi okvire uobičajenog putopisa i predstavlja dragoceno svedočanstvo o pravoslavnom monaštvu toga vremena.

Posebnu vrednost za srpsku crkvenu i kulturnu istoriju imaju opisi manastira Hilandara, Svetog Save i srpskog duhovnog nasleđa na Atosu.

U drugom delu knjige autor donosi detaljan opis Hilandara i njegovih svetinja, uključujući predanja o Svetom Savi Srpskom, čudotvornoj ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice, ikoni Bogorodice Trojeručice i Karejskoj isposnici. Posebno su zanimljivi odlomci u kojima prenosi sadržaj Karejskog tipika Svetog Save, sa pravilima monaškog života, posta, molitve i bogosluženja.

Ovi zapisi imaju naročitu istorijsku vrednost jer predstavljaju neposredno svedočanstvo ruskog monaha o srpskim svetogorskim svetinjama sredinom XIX veka, uključujući predanja i običaje koje je zatekao tokom svog boravka.

Delo je doživelo više izdanja tokom XIX i početkom XX veka i ostalo značajan izvor za proučavanje istorije Svete Gore i pravoslavne duhovnosti.

Jeroshimonah Sergije Svetogorac (1814–1853), rođen kao Semjon Avdijevič Vesnin, bio je ruski pravoslavni monah, putopisac i duhovni pisac. Završio je bogosloviju u Vjatki i služio kao sveštenik, ali se nakon smrti supruge i ćerke zamonašio 1839. godine, dobivši ime Serafim. Godine 1843. otišao je na Svetu Goru, gde je stupio u bratstvo ruskog manastira Svetog Pantelejmona, a naredne godine primio veliku shimu i ime Sergije. Pod književnim pseudonimom Svetogorac pisao je o atonskim manastirima, monaškom životu i pravoslavnim svetinjama. Njegovo najpoznatije delo, Pisma Svetogorca prijateljima o Svetoj Gori Atonskoj, objavljeno je 1850. godine u Sankt Peterburgu. Preminuo je na Svetoj Gori 1853. godine, u 39. godini života.

* Stanje: Primerak sa karakterističnom patinom starosti, izraženijim mestimičnim smeđim pegama na papiru (foksing), tragovima korišćenja i habanja poveza. Na naslovnim stranama nalazi se stari rukopisni vlasnički zapis plavim mastilom.