NASLOVNA KNJIZARA E-KNJIGE BLOG NALOG INFO KORPA O NAMA
≡ Prijavi se na Nalog≡ Registracija≡ Besplatna dostava≡ Gde se nalazimo≡ Prva izdanja ⚡≡ Bibliofilija ⚡
login
Nove knjige u ponudi
Prva izdanja
Ratna izdanja
Knjige sa potpisom
Avangarda, modernizam
Lepi i neobicni povezi
I i II svetski rat
I i II srpski ustanak
Jugoslavija
Srbija
Beograd
Hrvatska
Crna Gora
Bosna
login
Arhitektura
Bibliofilski primerci
 Izdanja na stranim jezicima
Biografije & Memoari
Ekonomija, Biznis
Enciklopedije & Leksikoni
Etnologija, Antropologija
Ezoterija
Filozofija
Geografija, Putopisi
Istorija
Knjige na stranim jezicima
Knjizevnost
Kolekcionarstvo
Muzika, Film, Pozoriste
Nauka
Ostalo
Pedagogija
Periodicna stampa
Pravo, Politika, Drustvo
Psihologija
Rečnici, Lingvistika
Religija i mitologija
Sabrana dela, kompleti
Sociologija
Sport i Hobi
Umetnost i kultura
Zdravlje, ishrana, kuvari

Do 1800 godine
Od 1801 do 1867
Od 1868 do 1900
Od 1901 do 1945
Vidi sve ...
Geca Kon
Narodna knjiga
Prosveta
Vidi sve ...
Knjižara > Bibliofilski primerci
Istorija o razoreniji poslednjem svjatago grada Jerusalima i o vzjatiji Konstantinopolja - Vićentije Rakić (1804)
Slika knjige Artikal: 23918. Opis: 1. izdanje, Venecija 1804, tvrdi nakn. kožni povez, 19x12cm, stanje vrlo dobro 4+*, str. 128, ilustr. sa 5 bakroreza**, crkvenoslovenski, ekstremno retka, vidi opis i slike
Zalihe: TRENUTNO NEMA U ZALIHAMA, Težina: 0.3 kg | Pomoć
Izdavač: Dimitrije i Pan Teodosije (Venecija), Autor: Vićentije Rakić
   din.  |  €0.00
url

Knjigu trenutno nemamo u zalihama
url

Pun naslov: Istorěa o razoreniî posledněmʺ svjatago grada Ěerusalima i o vzjatěi Konstantinopolja / Sočinennaja stihami Vďkentďemʺ Rakičemʺ Fenečkimʺ, Efimerďemʺ cerkve svjatago Spýrďdona vʺ Trďestě sušćďja

Vićentije Rakić
(Zemun, 29.04.1750 — Fenek, 29.03.1818), srpski pisac, pesnik i sveštenik. Rakić Vićentije, rodio se u Zemunu, godine 1750, gde se i učio, oženio, i postao trgovac.Kada je ostao udovac, otišao je 18. avgusta 1785. u manastir Fenek, gde ga je 9. aprila 1786. zakaluđerio iguman Sofronije Stefanović, nadenuvši mu ime Vićentije.

Rakić je neko vreme i u Šapcu služio kao sveštenik, i tu je napisao Život Aleksija čoveka Božijega. Godine 1796, postao je iguman manastiru Feneku. Od 1799. do 1810, Rakić je bio u Trstu kao sveštenik pri crkvi Svetoga Spiridona. U Trstu je Vićentije Rakić našao što mu je bilo potrebno. U Trstu je bilo u to vreme mnogo bogatih srpskih i grčkih familija u kojima su mu vrata u svako doba bila otvorena. Tu je ostao punih jedanaest godina. Uz hrišćansko delo i dobar život posvetio se crkvenoj književnosti.

Vićentije Rakić je bio samouk i sam je naučio grčki, ruski i italijanski. Počeo se baviti knjigom još dok je bio u Šapcu. On je u dosta tečne stihove i na narodnom jeziku opevao živote hrišćanskih svetaca, i ostavio za sobom ceo jedan niz pobožnih spevova. Od spevova te vrste najpoznatiji su: PѣsnЬ istoričeskaя ω žitii svяtogω i pravednagω Alekξiя Čelovѣka Božďя (Budim, 1798) i Žértva Avraámova (Budim, 1799). Hrišćanske legende, Rakić je preveo u prostim i razumljivim i tečnim narodnim stihovima. Rakić je pored toga napisao još jedan ceo niz raznih knjiga: jednu istoriju manastira Feneka, Istoriju carskog grada Jerusalima, koja je doživela dva izdanja, crkvene propovedi, jedan spev o pobedi crnogorskoj nad Turcima, jedan italijansko - srpski rečnik.

Duhovno usamljen, ali u prostom narodu mnogo i rado čitan, on nastavlja prekinutu crkvenu tradiciju u srpskoj književnosti. To je jedan od retkih pobožnih popularnih pesnika kakve su u velikom broju imale katoličke književnosti. Inače, to je jedan od najčitanijih srpskih pisaca u početku XIX veka.

* Nov kožni povez urađen prema drugom primerku iz izdanja Teodosijeve štamparije u Veneciji. ** U prilogu 5 bakroreza (vidi slike), od čega 4 originalna. Peti prilog nedostaje. Urađena reprodukcija sa originala iz drugog primerka knjige.