Francuzsko-srbski rečnik - Dimitrije Isailović (1847)

Dimitrije Isailović (Dalj, 26. oktobar 1783 — Beograd, 11. jun 1853) jedan je od najobrazovanijih i najumnijih Srba prve polovine XIX stoleća. Bio je profesor Srpske preparandije u Sentandreji i Somboru, a po prelasku u Kneževinu Srbiju osnivač i nastavnik Više škole u Beogradu, lični nastavnik Milana i Mihaila, sinova kneza Miloša Obrenovića, upravitelj i cenzor prve srpske državne štamparije, urednik „Novina srbskih“, načelnik za prosvetu u srpskom Ministarstvu pravosuđa i prosvete, sekretar Državnog saveta, vrhovni školski nadzornik Kneževine Srbije, jedan od osnivača i prvi potpredsednik Društva srpske slovesnosti, pisac, pesnik, prevodilac i prvi srpski leksikograf.

Njegovo kapitalno delo je „Історіа трговине отъ почетка света до наши времена : како е по свету и у свима Царствама расла и опадала и до чега е данась дошла“ štampana 1816. g. u Budimu, na 478 strana. U predgovoru knjige „Istorija trgovine“, na prvih 14 strana, Isailović predstavlja i svoju filološku studiju u kojoj uočava dve tadašnje skupine srpskih pisaca, od kojih se jedni služe „slavenskim“, a drugi „mešovitim“ (slavenoserbskim) jezikom.

Godine 1846. Dimitrije Isailović je objavio „Французско-србскій рѣчникъ“, na 1.484 stupca (742 strane). Bio je to prvi od njegova tri velika rečnika, a štampan je u Knjažestva srbskoga knjigopečatnji“ u Beogradu. Već naredne 1847. g. u Beogradu je, na 1.860 stubaca, štampan i Isailovićev „Нѣмачко-србскій рѣчникъ“. Drugo izdanje rečnika objavljeno je u Beogradu 1864. godine. Godine 1850, u dva toma je objavljen i Isailovićev „Латинско-србскій рѣчникъ“. Prvi tom sadržavao je odrednice od A do J, na 1.114 stubaca, a drugi odrednice od L do Z, na 1.092 stupca. U Beogradu je 1851. godine, na 423 strane, štampana i obimna Isailovićeva „Латинска грамматика : за учећу се младежь у гимназіи и полугимназіяма Княжества Србіє“. Knjigu je pregledala i odobrila za upotrebu Školska komisija. Njeno ponovljeno izdanje objavljeno je u Beogradu 1857. godine.

Dimitrije Isailović je, kao prvi srpski leksikograf i svestrano obrazovan čovek širokog interesovanja, pripadao srpskoj intelektualnoj eliti prve polovine XIX stoleća. Četrdeset i pet godina neposredno je bio vezan za razvoj srpske prosvete i za rad viših srpskih škola u Ugarskoj i Srbiji, a za četiri decenije izdavačkog rada objavio je, posebno u leksikografiji, nekoliko pionirskih radova. Među najzaslužnijim je za pokretanje prvog srpskog naučnog društva, a njegova podrška Vukovoj jezičkoj i pravopisnoj reformi, sa uticajnih položaja i dužnosti na kojima se nalazio, bila je od velikog značaja. Isailović, svakako, pripada redu visoko zaslužnih prosvetitelja srpskih.

(Izvor: Milan Stepanović, www.ravnoplov.rs)